Dijagnoza dr. sc. Tihomira Prusine: Ono što je ušlo u podrum i podrume u Brotnju sigurno će dati vrhunska vina!

                   

Dr sc. Tihomir Prusina - berba obećava vrhunska vina

   U vinogradarstvu Hercegovine ova će godina ući u anale, a razlog za to je berba vinskih sorti grožđa. 'Večernjak' je već propratio neočekivani početak berbe u mladom vinogradu na Plantaži u Ljubuškom 31. srpnja, dok nakon nepuna dva mjeseca od početka u dijelu vinograda berba još nije obavljena! Dakle, ovogodišnja kampanja umjesto uobičajenih mjesec dana protegnut će se na puna dva mjeseca. Doktora znanosti Tihomir Prusina, glavnog enologa „Vinarije Čitluk“ d. d., najstarije u BiH, pitali smo za dijagnozu:

                                                Lijena godina

   „Svaka godina je specifična na svoj način. Prošlogodišnja berba je za našu vinariju bila jako dobra jedna od boljih, ali je na malim gospodarstvima bilo jako puno štete, a ova godina je bila zdrava godina. Kažu neki kod nas 'lijena godina', i kod lijenčina bilo je zdravo grožđe, međutim suša je učinila svoje posebice na crvenim sortama vinove loze koje su slabije podnosile visoke temperature. Međutim, ono što je ušlo u podrum i podrume u Brotnju možemo se sigurno nadati vrhunskim vinima, jer to su jako dobri šećeri i čak visoki šećeri, i dobar je balans šećera i kiselina u grožđu, a to preneseno u mošt i kasnije u  vino mislim da će rezultirati vinima izvrsne kakvoće.

   -Ćupter je dobio oznaku izvornosti, što mislite što se još može s vinima a da još to nismo uradili?

   -Pa evo, čini mi se da žilavka i blatina, mi ih zovemo autohtone sorte Hercegovine, još nisu zaštićene na razini države. Znači može se saditi i u drugim podnebljima i mjestima i zvati žilavkom. Ne smije se zvati hercegovačka žilavka, ali može kao žilavka sortno vino, isto kao što mi proizvodimo chardonnay i zovemo ga chardonnay, ali je zaštićeno njegovo zemljopisno podrijetlo u Francuskoj. Premalo radimo na marketingu naših vina. Mi imamo jako dobra vina, rame uz rame s ponajboljim svjetskim vinima, ali marketinški smo jako, jako loše zastupljeni i na tome se mora puno više raditi. 

                         

Crvene sorte teže podnijele sušu

   -Na Internetu kažu sad prolaze vina s manje alkohola, što vi kažete o tom trendu?

   -Tu nemamo sreće, kod nas zadnje tri, četiri godina baš su visoki šećeri i analogno tome visoki alkoholi. Mišljenja sam da bi dobro bilo da su alkoholi negdje 11,5 do 12,0 kod kvalitetnih vina koja se i najviše troše, a za vrhunska vina neka ostanu alkoholi 13,0; 13,5; 14,0, pa i 15,0 posto u dobrim godištima, dobih crnih vina. Normalo je to, jer ljudi sada jedu manje masnu hranu, nije to kao nekada, i onda idu s bijelim vinima koja su laganija. Bijela vina se većinom piju u vruće dane s gemištom, kao gemišt, a crvena vina s malo leda itd. Ja čeznem da bude neka sljedeća godina s vinima negdje 12,0 do 12,5 alkohola. Glavnina vina da bude, a ova druga neka budu onakva kakva jesu. 

   -U časopisu koji Dane berbe grožđa u Brotnju prati već dvadeset godina ima i članak o influenserima koji preko društvenih mreža promoviraju sve i svašta pa mogu i vino, što kažete?

   -Naravno, svaki oblik marketinga pa i influenceri itd, dobro dođe, svaka priča o vinu dobro dođe i lokalna priča i država priča i sve što govori o vino sve to dobro dođe i sve to ide u promidžbu vina našega kraja.

                                                  Nema mladih snaga

   -Lijepo je vidjeti vinograde kada se ide od Tromeđe prema Čitluku, prizor djeluje kao u nekim poznatim vinogradarskim zemljama.

   -To je dobro, jedine kulture koje su nam ostale su vinogradarstvo i maslinarstvo sad za sada, ali žao mi je mladih snaga koje bi trebale saditi vinograde nema. Jako je veliki problem radne snage, maslina manje zahtjeva ima nego jedan vinograd.

   Vinograde treba raditi i lozu saditi, zaključak je prema onome što smo čuli od vinara i vinogradara na Danima berbe grožđa u Čitluku, ima vinarija koje su rasprodale ne samo sve zalihe žilavke nego i bijelih vina, pa sad nestrpljivo čekaju zrenje ovogodišnjeg vina koje još nije u potpunosti ni obrano.

Tekst i foto: Dušan Musa

Sunce dotjeralo boju grozdova

 Naravno, nikakvo preuzimanje tekstova i slika ne dolazi u obzir, jedino to mogu New York Times Le Monde i poslovni suradnici!