Blidinje - Stojan (73), jedan je od posljednjih majstora za slamarice: Teško je, ali nema tko raditi

 

Dotjerivanje krovne konstrukcije

   Slamarice, kuće pokrivene slamom, od nekada sveprisutnih postale su pravi rariteti u Hercegovini. Slučaj je htio da na području Polja ispod Čvrsnice, na lokalitetu Donji Badnji naiđemo na jedno takvo zdanje na koje je upravo s jedne strane postavljen novi krov. Štoviše zatekli smo i Stojana Perku iz Sutine kod Rakitna, majstora za slamnate krovove kako obavlja glazuru na krovu prostrane kuće. Nakon uobičajenog upoznavanja i upita je li baš on majstor za krovove, Stojan poče priču:

                                   Stojan - dok sam bio mlađi hodao sam krovom k'o po ledini

   „To sam ja radio dok sam malo mlađi bio, a sad je to za starijeg čovjeka jako teško, jer drću noge, ruke i sve to. To bi sad trebao mlad čovjek raditi, recimo od svojih 35 do 40 godina. To je rađa za take ljude, dok sam bio u tim godinama ja sam po ovakvim kućama 'odao k'o i po ledini kad se pokrivala i kad su na nju pritisci stavljani, znaš, šta ti ja imam drugo pripovidit.

Još predstoji pritiscima i slamom učvrstiti vrh krova

   -Da krenemo redom, najprije treba posijat žito, koja je slama najbolja?

   -E, ovo je, mi je zovemo zimica, a tamo po svijetu i pravilno se zove raž. Ona je najbolja. Ima i 'šenica, ali je ona kratka, znaš, onda bi trebalo kad čovjek lata ili štrika (učvršćuje ručice krova za nosivu motku), primjera radi, gušće kad je kraća slama. Kad je duža mogu šire late bit“, obrazlaže Stojan pa nastavlja objašnjavati pripremu ručica

   -Žito treba sada u ujesen posijati da zimus raste i sve do lita kad se žanje. Za taj posao ukupe se žetalice koje to znaju, primjerice starije žene, nji' nema više, mlađarija ne zna, ali to nije škola, u to nije ni'ko išao u školu, za to treba samo volja i 'oću. U mene ima unuk jedan četrnaest mu je godina, užet će danas tristo ručica, a nijedna žena ni prije nije mogla uraditi toliko, a ni danas. Vidiš šta ga je did naučio.

Još predstoji pritiscima i slamom učvrstiti vrh krova

   -Unuk se ubacio na djeda, je li  vam drago što on to zna?

   -Tako se kaže. Ja sam rekao - sinko moj znadni, Bože daj da ti ne trebadne. Nije to teško, ali treba znat. Ako stabljike žita tegliš ravno rukom i srpom, onda ih čupaš iz zemlje, nego treba nageti preko srpa i onda se žanje da valja. Sve ima svoje kako i zašto.

   -Kad se žanje žito za krova?

   -Rećemo, sad se klima promijenila i sve se promijenilo, dosad se to radilo pred Veliku Gospu, polovicom osmog, a sada sam je počeo prije Ilindana.

   -Kuća je velika, tko je užeo toliko ručica (rukohvat, rukovet žitarica nap. a.)?

   -Kuća je duga 15 metara, a žetalica je bilo, šta ću vam ja reći, nije bila ni jedna prava žetalica. Ja sam žeo, najstariji 73 godine, još dva čovjeka, moj sin i još jedna čovjek iz Mostara, mi smo glavni bili. Sedamnaestero je nas bilo kad smo to radili, ali kažem ti, to je počupalo, nije složilo kako treba, pa smo to zeru popravljali, ali dobro.

   -Žetva je prva faza, što ide dalje?

   -Kad se žito požanje, onda se zavežu ručice, složi se po deset ručica u smotak i onda se suši dva dana ako je lijepo vrijeme i tri dana. Onda se tu prostre, nekad je to bilo guvno, žuljalo se kosom, pometeš drvenim metlama, pometeš lijepo i na tom se mlatilo. Danas je to druga priča, danas se to mlati na ceradi od šlepera ili kupiš 4 x 4 ceradu, prostreš na njivi, di god žanješ tu mlatiš. I to malo izrediš, osuši se i smelje i dobiva se ražov kruh. To je crni zdrav kruh za krvnu sliku i stari su govorili.

Izgled još nedovršene krovne konstrukcije

   -Kako je mlatiti ručice, treba li i tu tehnike?

   -Kaže se mlatiti, tu treba isto znat mlatiti. Prije mlaćenje ručice se sadiju u plastove, bude tako nediljak dana da malo uzori i posle kad bude lijepo vrijeme, nekad na guvno, a danas na ceradu, okolo toga zadiju se jedni koci i lige se stave i ona se na to stavli da se ugrije, pa je onda zgodnije mlatit. Da bi se mlatilo stave se ukoso starinska vrata ili veća daska i dva bloka, onda opet dva bloka da ne odmiraju vrata, onda mlatiš tako ne znaš ili si pametan ili manit ne znaš šta bi ti rekao. Mlatiš dok žito ne ispadne.

                     U Svetom Martinu na Muri djeluje tvrtka za izgradnju slamnatih krovova

   Kad se omlati onda je najbolje da s stopi, kiša da padne na ti krov i onda će on iznicat i miševi tu nemaju što tražiti.

   -I kad se omlati, ručice čekaju ugradnju?

   -Pošivat ne možeš kad je vruće i kad je suho, tare se i lomi krov, ne možeš ga nikako vratiti. Treba krov biti malo mek. Lakše je u jesen, a ne možeš naći ni ljudi za ovaj posao, nema tko, naša sam neke didove kao i ja pa smo to uradili.

Ostatak krova za popravke

   Na kraju nam Stojan reče da nije vidio sličnu kuću s krovom, u Poljima. Veli da neka „'ko to radit“. Zanimljivo, u Svetom Martinu na Muri, u Hrvatskoj, postoji tvrtka koja se bavi pokrivanjem krovova slamom, proizvodnjom slame za pokrov…

Tekst i foto: Dušan Musa  (Večernji list)

Slamarica jedinstvena na Poljima